„Mlađi gojazni ljudi problem gojaznosti dosta kompenzuju, imaju snažno srce i relativno su aktivni, i do nekog momenta mogu normalno da funkcionišu. Kako godine odmiču, obično nakon pet godina, počinju prvi zdravstveni problemi i javlja se insulinska rezistencija i dijabetes. Počinju problemi sa radom srca i sa kretanjem, tako da već posle pet godina gojaznosti mogu da se očekuju ozbiljni zdravstveni problemi", rekao je dr Ognjan Skrobić.

Na pitanje o tome - po čemu se razlikuje želudac gojazne i normalno uhranjene osobe, doktor objašnjava da je interesantno je da se ne razlikuju ni po čemu: „Želudac je takav organ da nakon  obroka može da se proširi tri do četiri puta. Ono što smo primetili je da gojazni pacijenti najčešće imaju učestalost bolesti jednjaka, upravo zbog gojaznosti i pritiska na dijafragmu češće imaju upale jednjaka uzrokovane vraćanjem sadržaja iz želuca u jednjak. Tip karcinoma koji se razvija na završnom delu jednjaka upravo se češće javlja kod gojaznih osoba nego kod mršavih".

Ipak, određeni broj pacijenata ne može da smrša bez operacije smanjenja želuca.

„Dosta bitan je voljni momenat, kad je pacijent došao do hirurga, već je iscrpljen pokušajima i već je demoralisan, a hirurgiju vidi kao poslednji izlaz", kaže dr Skrobić i dodaje da pre nego što se pacijent odluči za operaciju želuca, treba da pokuša da svoju ishranu dovede u normalu, a u tome mu može pomoći dobar nutricionista.
 
Dr Ognjan Skrobić se osvrnuo i na fizičku aktivnost, i objasnio da se, kada su treninzi u pitanju mora biti obazriv, i da prekomerno gojaznoj osobi nije lako zadati vrlo intezivan trening, pošto to može dovesti do povređivanja i do kontraproduktivnosti. Naglasio je i da  je pored stručne pomoći, vrlo bitna i psihološka podrška pacijenta.

Pripreme za operaciju smanjenja želuca

Doktor Skrobić je istakao da su kriterijumi za izbor kandidata za operaciju želuca vrlo jasno definisani - indeks telesne težine treba da bude oko 40, što bi kod muškaraca bilo više od 150 kg, a kod žena oko 130 kg. 

„Kako kod nas, tako i u inostranstvu, konzilijum lekara vode endokrinolozi, tu bi trebalo da budu i psihijatar, nutricionista. Pre ovakvih operacija pacijenta bi trebao da pogleda i anesteziolog, trebalo bi da ga pogleda i kardiolog i pulmolog, često pacijenti imaju i udružena oboljenja", ističe dr Skrobić.

Govoreći o komplikacijama ovog zahvata, navodi da je danas, kod nas i u svetu -  najčešća, sliv gastraktomija, odnosno sužavanje želuca: „Ostavi se želudac koji izgleda kao jedna cev koja više nema sposobnost da se širi, odstrani se oko 75 odsto želuca.

Ukoliko se priprema pacijenta dobro obavi, kao i sama operacija, mogućnosti za komplikacije su svedene na minimum.

Dr Skrobić napominje da ovaj vid operacije predstavlja laparaskopsku hirurgiju, a to znači da pacijent nema veliki rez na stomaku nakon operacije, već četiri do pet malih uboda koji su veličine od pet do petnaest milimetara. Pacijent, nakon operacije, nema osećaj bola i samo nekoliko sati nakon operacije slobodno može da prošeta, ali i da popije manju količinu tečnosti.

Šta se dešava posle operacije smanjenja želuca

„Počinje se sa tečnošću, uz to može da se doda i proteinski napitak kako bi pacijent povratio snagu. Zatim slede faze kašaste i pasirane hrane, a praktično nakon četvrte nedelje počinje se sa unosom čvrste hrane. Obično će svi reći da se zasite nakon unosa male količine hrane, a ono što je bitno je - šta se uzima tom hranom", kaže hirurg dr Skrobić i pojašnjava da je vrlo važna uloga dobrog nutricioniste koji će savetovati pacijenta koje namirnice da konzumira, i u kojim količinama.
 
Dr Skrobić navodi i da se najviše kilograma izgubi u prva dva meseca, obično oko dvadeset kilograma, dok je nakon godinu dana većina pacijenata blizu idealne telesne težine.
 
Trenutni podaci pokazuju da je svaka peta osoba u Srbiji gojazna.
 
„Kada je gojaznost u pitanju, vrlo smo blizu evropskog proseka, svaka peta odrasla osoba u Srbiji je prekomerno gojazna. Preko tri puta se povećao broj gojazne dece i samim tim i pojave šećerne bolesti u dečjem uzrastu", zaključio je dr Ognjan Skrobić za RTS Ordinaciju.