Čitaj mi!

Svaki građanin sveta može naučiti da spasi život

Sedam od deset srčanih zastoja dešava se u uslovima van bolnice, kod kuće, na poslu, na javnim mestima, pred prolaznicima, očevicima. Međutim, manje od 20 procenata ljudi koji se zateknu na licu mesta na kraju pruži prvu pomoć. Svetski dan oživljavanja se ove godine obeležava pod parolom da svaki građanin sveta može da nauči da spasi život.

Međunarodni komitet za zajedničko delovanje u oblasti reanimacije pokrenuo je 2018. godine prvu globalnu inicijativu kojom skreće pažnja na problem naglog srčanog zastoja. Crveni krst Srbije, kako navodi predsednik ove organizacije, prof. dr Dragan Radovanović, koji je i predsednik lekarske komisije Olimpijskog komiteta Srbije, pokrenuo je kampanju sa ciljem da se podigne svest ljudi o potrebi savladavanja veština prve pomoći, naročito veštine oživljavanja.

„Vidite da svakodnevno oko nas, pa čak i na mestima gde ne bismo očekivali takve stvari, kao što je sport koji je više vezan za zabavu nego neku ozbiljnu životnu situaciju, događaju se ovi dramatični događaji, odnosno srčani zastoji“, naglašava profesor Radovanović.

Zato je neophodno da što više ljudi poznaje veštine oživljavanja jer sa svakim izgubljenim minutom započetog bazičnog oživljavanja u vanbolničkim uslovima smanjuju šanse za preživljavanje. Procena je da se sa svakim minutom šanse smanjuju za 10 odsto, ako se odloži davanje prve pomoći.

„Drugo, oživljavanje je potpuno dostupno i obuka je potpuno dostupna i treba da bude dostupna svima. Kroz mrežu Crvenog krsta dostupna je u svakom deliću naše zemlje. I treće, da se ta znanja obnavljaju tokom života. Obnavljanje znanja i svesti da ste deo jednog sistema koji stalno pruža podršku i snabdeva vas novim znanjima koja se menjaju iz godine u godinu. To vam daje sigurnost i samopouzdanje da kada se nekome dogodi srčani zastoj negde na terenu, da ne uđete u paniku da na adekvatan način postupite i spasite nekome život“ dodaje profesor.

Ukoliko se prva pomoć pruži u roku od tri do pet minuta, šanse za preživljavanje su, prema različitim statistikama, od 45 do 75 odsto. Sve što se uradi posle tih tri do pet minuta, šanse se za preživljavanje se značajno smanjuju.

Nesigurnost razlog zašto se ljudi ustručavaju da pruže prvu pomoć

Osnovni razlog zašto se ljudi ustručavaju da priteknu nekome u pomoć je nesigurnost u sopstvenu sposobnost da pružite pomoć, a da ne naškodite ugroženoj osobi. Upravo kroz obuke koje su standardizovane, koje nisu komplikovane i koje daju adekvatna znanja i kroz stalno obnavljanje tih znanja svi oni koji su obučeni će steći sigurnost i samopouzdanje, naglašava profesor Radovanović.

„Zato je najvažnije, po onoj staroj izreci, 'u znanju je moć'. Što više ulažemo u sopstveno znanje i sposobnosti, raste nam sigurnost i mogućnost da drugome pomognemo", napominje gost Jutarnjeg programa.

Crveni krst organizuje na čitavoj teritoriji Srbije, u 182 svoje organizacije, obuke prve pomoći. To su standardizovani kursevi koji imaju isti edukativni materijal, isti edukativni princip i dobijaju se isti rezultati obuke, bez obzira da li se radi u Beogradu ili bilo kom drugom delu Srbije. Svi obučeni građani se nalaze u jedinstvenoj bazi podataka i kroz nju se pozivaju građani da obnove i relicenciraju svoja znanja iz prve pomoći.

U 2018. godini obuku Crvenog krsta je prošlo 42.000 građana, dok je u toku pandemije oko 15.000 građana završilo kurseve prve pomoći. Osim stanovništva, Crveni krst organizuje obuku i za odrđene službe, između ostalog za saobraćajnu policiju, vatrogasno-spasilačke jedinice, vojnike koji su bili na civilnom služenju vojnog roka. Obučavana je i delegacija OEPS-a, delegacija Evropske unije, različite ambasade, specijalne jedinice Civilne zaštite, helikopterske jedinice MUP-a, kao i lekare koji sprovode obuku prve pomoći u vojsci i drugi profili lekara kako bi mogli da obučavaju građanstvo, objašnjava dr Radovanović.

Život u tvojim rukama

Crveni krst Srbije priprema panel diskusiju koja promoviše kampanju „Život u tvojim rukama“ u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Tema panela će biti Nagla srčana smrt u vanbolničkim uslovima – značaj pravovremenog reagovanja, sa posebnim naglaskom na srčanu smrt u sportu.

„Videli smo u poslednje vreme na velikom broju velikih, malih, pa i rekreativnih sportskih događaja da se dešavaju smrtni ishodi. Pojavila se zaista velika potreba da se učesnici u sportu, uključujući trenere, medicinske timove, pa i same sportiste obuče veštinama prve pomoći i upotrebe automatskog defibrilatora koji će onda smanjiti rizik smrtnih ishoda na sportskim terenima, ako se desi iznenadni srčani zastoj“, naglašava profesor.

Ideja je i da poznati sportisti budu promoteri ovih akcija kako bi se privukao što veći broj građana.

„Rizik se iz mnogo razloga ne može u potpunosti ukloniti, ali potrebno je preduzeti sve potrebne mere da se on smanji. I jedan život neka bude spasen, to je velika stvar i veliki uspeh“, zaključuje prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije i predsednik Zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije.

Svi zainteresovani na čitavoj teritoriji Srbije mogu u svim organizacijama Crvenog krsta tokom cele godine se prijave na kurseve prve pomoći i svako može da se javi u svoju podružnicu i dobije obaveštenje kada se odvijaju kursevi i koja vrsta kursa.

Kako da prepoznamo da li se radi o srčanom zastoju

broj komentara 0 pošalji komentar