Rezultati istraživanja pokazuju da dobar odabir namirnica može zaštititi zube od karjesa i desni od raznih upala, a time i važne organe poput srca.

Karjes se javlja kada je čvrsti sloj zuba razoren kiselim materijama koje potiču od bakterija koje se nalaze u usnoj duplji, ali i same hrane.

Neke namirnice ili njihova kombinacija mogu se dovesti u vezu sa povećanim brojem bakterija koje izazivaju pojavu karjesa.

Iako siromašna ishrana ne dovodi nužno do parodontoze, mnogi istraživači veruju da to oboljenje napreduje brže i kod pacijenata koji ne unose dovoljno neophodnih mineralnih materija i vitamina.

Oslabljen imunitet i bolesti zuba 

Parodontoza je bolest koja napada desni, to jest tkivo oko zuba, i vodeći je uzročnik ispadanja zuba kod odraslih osoba.

Loša ishrana utiče na ceo imuni sistem, a time stvara povoljne uslove za brojne poremećaje u organizmu.

Istraživanja su potvrdila da su osobe sa oslabljenim inunitetom podložnije bolestima zuba i desni. Osim toga, novije studije potvrdile su postojanje veza između oralnog zdravlja i sistemskih oboljenja, poput dijabetesa i bolesti kardiovaskularnog sistema.

Mnogi nutricionisti dele hranu u četiri osnovne grupe namirnica - voće i povrće, hlebovi i žitarice, mleko i mlečni proizvodi i meso, piletinu, ribu i mahunarke.

Dijeta koja eliminiše bilo koju (ili više) od navedenih grupa dovešće do nedostatka nekih vitaminskih i mineralnih materija.   

Umerenost i raznovrsnost

Raznovrsne namirnice u okviru dobro izbalansirane ishrane ne samo da će poboljšati stanje zdravlja zuba, već će „pojačan" unos vlakana i vitamina smanjiti rizik i od razvoja niza drugih oboljenja.

Dobro izbalansiranu ishranu karakterišu umerenost i raznovrsna hrana.

Najbolja prirodna zaštita zuba i desni je pljuvačka, a dobrom oralnom zdravlju doprinosi i unos dovoljnih količina tečnosti. U slučaju suvih usta neophodno je podstaći lučenje pljuvačke, za šta je najbolje potražiti savet zubara.

Dodatan oprez neophodan je sa namirnicama koje teže da se „lepe" po zubima, nepcu, desnima, ali i da se „zavuku" u slabo pristupačne delove usta. Zato u širokom luku treba izbegavati grickalice koje su mekane, slatke, „lepljive" poput torti, bombona i sušenog voća.

Umesto toga korisno je opredeliti se za hranu koja je „dobra za zube" - koštunjavo voće, sveže povrće, nemasni jogurt i sir.

Ugljeni hidrati poput raznih vrsta keksa, kolačića i čipseva nikako ne bi smeli da se jedu van obroka.

Kombinacije hrane neutrališu kiseline u ustima i sprečavaju propadanje zuba.

Svaki put kada hrana dospe u usta stvara se sredina koja pogoduje razvoju bakterija, tako da je prečesto i preterano uzimanje hrane jednako opasno kao i neuhranjenost ili loš izbor namirnica.

Rezultati brojnih studija pokazali su da su oboljenja usta i zuba u istom odnosu sa preteranim unosom hrane kao i oboljenja srca, gojaznost, dijabetes i hipertenzija.

Kod starijih osoba zbog nedostatka nekih zuba, bola ili nepravilnog rada vilice može dovesti do izbegavanja nekih životno važnih namirnica. U tom slučaju treba potražiti savet zubara, pa i nutricioniste kako bi se sprečio nedostatak neophodnih materija i pojava brojnih bolesti.