Čitaj mi!

Sve više poklonika obilazi manastir Visoki Dečani

Najbolje očuvani hram iz doba Nemanjića, manastir Visoki Dečani sazidan je u vreme procvata srpske srednjovekovne države. Arhitekte, istoričari umetnosti, slikari i konzervatori ističu da Dečani po svojoj arhitekturi i dostignućima predstavljaju nešto najlepše što je stvorila srpsaka ruka i ostavila u nasleđe. Zato sve više turisti i verujućih pohode ovaj spomenik srpskog trajanja.

Sve ono što se decenijama srednjeg veka u srpskim i vizantijskim crkvama stvaralo, u Manastiru Visoki Dečani razvilo se do tih razmera da predstavlja autentični spomenik srpske prošlosti. Hram Vaznesenja Gospodnjeg podignut je kombinacijom vizantijskih, romaničkih i gotičkih elemenata i slovi za ilustrovanu Bibliju, jer je oslikan svaki dan u godini.

„Dolaze nam pokloničke grupe iz Beograda i najavili su se iz Niša, Vojvodine, dolaze nam i strani posetioci. Došli su nam novi iskušenici u međuvremenu i sada imamo 25 monaha. Uglavnom mlađa su bratija“, navodi jeromonah Petar, kustos manastira Visokih Dečana.

Osnivač manastira kralj Stefan Uroš Treći, sin kralja Milutina i otac cara Dušana 1330. godine izdao je i osnivačku povelju Dečana i u njoj zabeležio zemljišne posede i druge poklone manastiru. O istoriji svetinje više saznajemo i u manastirskim biblitečkim izdanjima.

„Ono što je nedavno izašlo to je 'Dnevnika dečanskog monaha', Dionosija od 1903. do 1906. godine. Još su pod turskom bili Dečani, gde je na fotografijama iz istog tog perioda turska straža čuvala čuvala ovaj manastir. Imamo i stranih svedočenja o tome“, dodaje jeromonah Petar.

Drevna nemanjićka lavra podno Prokletija u pitomoj Metohiji jeste deo istorije i kulture čovečanstva, ali je i jedini spomenik na ovom prostoru balkanske vetrometine koji obezbeđuju pripadnici Međunarodnih snaga.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 10. jul 2021, 15:53) - anonymous [neregistrovani]

Дечанска хрисовуља

Похвално је што се људи све више занимају за манастир Дечани који је засигурно један од веома битних Српских светиња, али све то не значи да је овај манастир прошао сва искушења, његова будућност је и даље угрожена а спада у један од најзначајнијих потврда Српског живота на Космету, овакав текст ме радује, али и плаши да не буде по старом обичају сваког чуда три дана доста, такође се ни Дечанска хрисовуља као још увек важећи правни акт не користи па се стиче утисак да је некоме лакше да се светиње препусте на милост и немилост него да се заиста удбране тако што ће испред њих стати држава..