Čitaj mi!

Zašto godišnje dve trećine hrane završi kao otpad

Na deponijama, 60 odsto otpada čini hrana. Koliko hrane bacamo, kako da racionalnije kupujemo neophodne namirnice, koliko taj otpad utiče na životnu sredinu, govori Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane pripremljen je u okviru projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj čiji su nosioci Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i kompanija „Eko-tron“.

„Radili smo na tome da se uspostave i poboljšaju uslovi da imamo održiv sistem za upravljanje otpadom od hrane. Dakle, da se harmonizuju naši propisi sa evropskim, da se jača svest građana i privrede, zašto je važno da ovim otpadom pravilno upravljamo. I naravno, da obučimo i inspektore, i ugostitelje, i one koji proizvode hranu, šta da rade sa otpadom od hrane i da probamo da pilotiramo taj projekat i vidimo kako to funkcioniše u praksi“, objašnjava Ivan Radak.

Prema dobijenim podacima, proizvodimo oko tri miliona tona komunalnog otpada, od čega je biorazgradivo 40 do 60 posto. Procena je takođe da godišnje bacamo 250.000 tona jestive hrane koju bismo mogli da upotrebimo bilo za ishranu ljudi ili životinja, što je trošak od oko 240 miliona evra, navodi gost Jutarnjeg programa.

„Najveći generatori tog otpada su oni koji proizvode hranu i domaćinstva, u gotovo istom procentu. Zatim ugostitelji učestvuju sa nekih 14 posto, a nešto manje trgovinski centri. Problem je i na globalnom nivou. Ujedinjene nacije procenjuju da se trećina hrane gubi kao otpad i cilj je da se do 2030. u svetu ta količina prepolovi“, naglašava Radak.

Tri problema prilikom upravljanja otpadom od hrane

Bačena hrana se često koristi kao pomije za ishranu životinja, ali ona može biti kontaminirana ako s njom nije pravilno upravljano, tako da kroz ishranu životinja dospeva u njihovo meso koje kroz lanac ishrane dospeva do ljudi.

Drugi problem su ulja koja mi u domaćinstvu bacamo u kanalizaciju, odakle stižu do voda, pošto, nažalost, sistem prečišćavanja voda ne postoji pa je zagađujemo.

Na kraju, pojedine kategorije stanovništva koriste hranu koju pronalaze u kontejnerima, što može da izazove ozbiljne bolesti.

„Osim što bismo sa viškovima hrane mogli da pomognemo ugroženim kategorijama, gubimo vredan resurs jer od otpada od hrane može da se proizvodi kompost, može da se proizvodi energija, a možemo da je ubacimo u takozvanu cirkularnu ekonomiju, da je ponovo upotrebljavamo“, naglašava Ivan Radak.

U zakonu, otpad od hrane se vodi kao neopasan otpad, međutim, otpad od hrane ispušta ugljen-dioksid i metan, što su gasovi koji proizvode efekat staklene bašte. Pored toga, taj metan na deponijama prouzrokuje požare.

Evropska unija je pre svega bolje zakonski uredila ovu oblast. Podstiče se doniranje hrane i ponovna upotreba.

Kako da bacamo što manje hrane

U sistem pre svega treba da budu uključeni oni koji proizvode i poslužuju najmanje 50 obroka dnevno, da oni imaju obavezu da otpad od hrane predaju operateru koji će s njim pravilno postupati.

„Što se tiče domaćinstava, postoji čitav niz preporuka. Da planiramo obroke nedelju dana unapred i dokupljujemo samo ono što nam nedostaje. Da kupujemo na meru, a ne upakovane proizvode. Da biramo namirnice sa što dužim rokom trajanja. Da proverimo da li frižider hladi između jedan i pet stepeni. Da u frižideru napred držimo proizvode koji su bliži isteku roka trajanja. Da čuvamo hranu prema uputstvu. Kao i da iskoristimo ono što nam ostane za neki sledeći obrok“, preporučuje gost Jutarnjeg programa.

Hrana završava na deponijama zato što nemamo adekvatnu infrastrukturu za njeno prikupljanje.

„Tokom rada na projektu smo čuli da sa splavova viškove hrane bacaju u reku, da restorani otpad bacaju u kontejner, ima mesara koje kosti bacaju u kontejner. To ne bi trebalo tako da se radi, ali tako sva ta hrana završava na deponijama“, napominje Radak.

Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane je namenjen pre svega ugostiteljima i u njemu je navedeno sedam koraka koje bi oni trebalo da preduzmu kako bi pravilno upravljali otpadom.

„Ustanovljeno je da ugostitelji godišnje nabave 120.000 tona namirnica, a da im od toga 40.000 završi kao otpad, 25.000 kao ostaci prilikom pripremanja hrane, a 15.000 im ostane na tanjirima gostiju“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Ovu oblast dodiruju tri zakona i tri različite inspekcije – sanitarna, poljoprivredna i veterinarska, a oni bi pre svega trebalo da savetuju ugostitelje kako da upravljaju otpadom, zaključuje Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.