Čitaj mi!

Kako sistematski uništavamo reke

Brojne reke u Srbiji postale su kanali otpadnih voda. Neretko od plutajućeg otpada – plastičnih flaša, guma, kesa – nije moguće videti vodu. S druge strane, postoji i manje uočljiv otpad koji možda još više zagađuje.

U reke i jezera Srbije svakodnevno, direktno ili indirektno, dospevaju materije koje ih zagađuju i imaju nepovoljan uticaj na čoveka i čitav ekosistem. Stepen zagađenja voda određuje se na osnovnu fizičkih, hemijskih i bioloških parametara površinskih i podzemnih voda.

„S jedne strane imamo neorganske zagađivače gde su razni toksični metali. S druge strane, tu je veliki broj organskih supstanci. Naše metode se sada vremenom sve više usavršavaju tako da smo u stanju da merimo neke supstance koje se stvarno nalaze u tragovima tragova. Isto tako, zahvaljujući tim merenjima možemo da radimo eksperimente i da otkrijemo da one i u tim niskim koncentracijama mogu imati negativan uticaj na ljudsko zdravlje i na životnu sredinu“, objašnjava dr Konstantin B. Ilijević sa Hemijskog fakulteta.

Glavni zagađivači vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode i poljoprivreda. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najlošiji je kvalitet vode u Vojvodini, dok su reke na jugu Srbije najčistije.

„Imamo komunalne vode koje izlaze iz naših domaćinstava i veliki problem je što se i dalje te vode ne prerađuju, što ih mi u izvornom obliku ispuštamo u životnu sredinu, tj. u reke“, ističe Ilijević.

Dodaje i da su posebno opasne deponije i jalovišta rudnika.

„S jedne strane, imamo rudnike u kojima se iskopavaju različiti toksični metali, ali s druge strane takođe naš energetski sistem je prvenstveno zasnovan i dalje na sagorevanju uglja. Ugalj ostavlja za sobom pepeo koji ima mnogo toksičnih metala“, kaže Ilijević.

U većini slučajeva efekti su štetni za celokupnu biološku zajednicu.

„Postoje neke supstance koje su zapravo nutrijenti, koji su nama korisni kao što su elementi azot, fosfor i još neka jedinjenja koja u životnoj sredini predstavljaju problem zato što izazivaju bujanje živog sveta u rečnom sistemu i izbacuju ga iz neke ravnoteže. U nekim letnjim uslovima vode do čitavog pomora i kolapsa ekosistema“, objašnjava stručnjak Hemijskog fakulteta.

Od vode nam ne zavisi samo život, već i ekonomsko blagostanje. Voda igra važnu ulogu u stvaranju svega što proizvedemo. Nema zamenu i sporo je obnovljiv resurs. Upravo zbog toga, vodne resurse moramo sačuvati za sebe i pokolenja koja dolaze.