Čitaj mi!

Frančeska Rolandi opisala uticaj italijanske kulture na Jugoslovene

Gost Beograda je Frančeska Rolandi, autorka dela "Dvadeset četiri hiljade poljubaca", koje je od danas pred našom publikom. Knjiga je plod istraživanja za doktorsku disertaciju, temeljno i zanimljivo štivo, koje prikazuje uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji sredinom prošlog veka i značaj nezvanične "kulturne diplomatije" na ukupne odnose dve zemlje.

Kako su Italijanske kancone, mantil "šuškavac", plastične gondole i porcelanske lutke, Ponte Roso i San Remo, Felini i Alan Ford suštinski uticali na jugoslovensku kulturu polovinom prošlog veka? Odgovori su na stranicama knjige Dvadeset četiri hiljade poljubaca.

Sused s kojim je naša tadašnja zemlja imala gorku ratnu prošlost, otvorena politička i teritorijalna pitanja, zahvaljujući proizvodima masovne kulture postao je prvi i najvoljeniji Zapad, privredni partner, primer razumevanja.

"Do pre nekoliko godina, ja bih rekla da se većina studija bavila sukobima između Italije i Jugoslavije, koji su naravno postojali, ali s druge strane, kad sam ja krenula istraživati u arhivu na primer, kad sam pratila štampu, videla sam da postoji i neka druga slika, dakle obnavljanja odnosa između Italije i Jugoslavije, pogotovo od sredine 50-ih godina", kaže autorka knjige Frančeska Rolandi.

Prve prošvercovane ploče, televizijske i radijske emisije, turneje italijanskih zvezda, festivali doneli su više od uticaja jedne zemlje, prodor zapadne kulture uopšte, bili su posrednik anglosaksonskim proizvodima kulture.

"Mislim da najbolji primer u tome je italijanski rokenrol, izvođači kao što su bili Adrijano Ćelentano, Litl Toni, Đani Morandi. Oni su bili neke umerene verzije zapadnog roka, znači da su imali sličan zvuk američkoj sceni, ali su te pojave bile lišene subverzivnih elemenata. I bile prihvatljivije ovde u Ju kontekstu", navodi Rolandijeva.

Plastične gondole i šuškave mantile odavno su u našem prtljagu iz Italije zamenile druge stvari. Italija već decenijama nije naš sused na geografskoj mapi, ali na kulturnoj i dalje ostaje "bliski Zapad".