Čitaj mi!

Zašto masoni liče na družinu Bilija Pitona u duhovitoj i opominjućoj „Čarobnoj fruli“ na Salcburškom festivalu

Lucidna, zabavna, dinamična, ali i opominjuća postavka Mocartovog remek dela, u režiji Amerikanke Lidije Štajer, sa Bečkom filharmonijom pod dirigentskom palicom Joane Malvic, izazvala je ovacije publike na Salcburškom festivalu. U ulozi jednog od trojice dečaka, oko kojih se vrti zaplet u ovoj obradi, nastupa i dvanaestogodišnji Beograđanin, Teodor Gregor Ilić, inače član Hora bečkih dečaka.

Kako bi Salcburg mogao bez Mocarta? Ovogodišnji Salcburški festival, na svom bogatom operskom repertoaru gledaocima je ponudio klasik za sva vremena – bajkovitu, nadahnutu, virtuoznu Čarobnu frulu, izvođenu nebrojeno puta na ovom prazniku muzičke i dramske umetnosti, sa tradicijom dužom od stotinu godina.

Kao i pre četiri godine, režija je poverena Lidiji Štajer, ali predstava, po rečima same rediteljke, nije ni nalik ondašnjoj. Osnovna nit jeste, jer se priča, u njenoj verziji, u potpunosti vrti oko trojice dečaka (odabranih iz renomiranog Hora bečkih dečaka), kojima deda priča bajku za laku noć o Taminu i Pamini, njihovim iskušenjima, brbljivom Papagenu, moćnom Sarastru i osvetoljubivoj Kraljici noći.

Smeštena u praskozorje Prvog svetskog rata, već tokom uvertire, radnja počinje jednom bergmanovskom porodičnom dramom u kojoj napetost visi u vazduhu, jer dečaci kasne na večeru, oca neki „važni poslovi“ odvlače od trpeze, a majčina frustracija kulminira histeričnim napadom.

Kako bi smirio uplašene dečake, deda im čita bajku o čarobnoj fruli, i tu počinje fantastično putovanje gde se prepliću imaginarno i stvarno, pa mesarev sin postaje veseli lovac na ptice Papageno, raščupani ložač – zli Monostatos, a antagonizam unutar porodice ogleda se kroz sukob Sarastra i Kraljice noći, kao oca i majke.

U odnosu na prethodnu postavku Štajerove, koja je bila na ogromnoj bini Festšpilhausa, ova je smeštena u gotovo upola manji prostor dvorane Haus für Mozart.

Zahvaljujući dvostruko rotirajućoj bini, scena se menja iz časa u čas i prati dinamiku radnje i likova, pa se gleda bez daha i bez opasnosti da upadne u monotoniju.

Rediteljka, između ostalog, akcenat stavlja na masonsku simboliku Mocartovog dela. To i jeste jedna od osnovnih niti opere muzičkog genija, gde je Sarastro moćni vladar, koji glavne junake sprovodi kroz razna iskušenja, kao proces inicijacije u bratstvo gde vladaju pravednost i ljubav.

Poznato je da su i Mocart i libretista Čarobne frule, Emanuel Šikaneder, bili masoni i pripadali istoj loži.

Lidija Štajer sa ironijom gleda na Sarastrovu brkatu mušku družinu, svih visina i rasa (u svojim identičnim odelima i šeširima pomalo podsećaju na komičnu ekipu Bilija Pitona iz filma Maratonci trče počasni krug), koja sedi za stolom krojeći mapu sveta, gurajući narode u ratove i stradanja i gušeći se u dimu sopstvenih tompusa, dok im žene, zavijene u crno, sa koprenom preko lica, vezu goblene.

Od njihovog mešetarenja i slavljenog trijumfa na kraju ostaju samo leševi i ljudi osakaćenih tela i duša.

Sa posebnim podsmehom rediteljka se osvrće na mizoginiju prisutnu u stihovima libretiste, koja je za današnje vreme vrlo "politički nekorektna", ali koju se, srećom, niko od rodnoravnopravnih čistunaca nije usudio da cenzuriše.

Žene su u pojedinim scenama duhovito oslikane kao seksi komadi voća i povrća koji plešu u ritmu muzike ili, poput Papagene, kao slatka tortica sa mini suknjom od šlaga i višnjom kao šeširićem. Samo za gledanje, konzumiranje i uživanje!

Da li se uopšte savremeno emancipovano društvo odmaklo mnogo od ovog stereotipa?

Joana Malvic je sigurno upravljala muziciranjem Bečke filharmonije.

Mlada Švajcarkinja, Regula Mileman, kao Pamina bila je kristalno čista, sa glasom poput fino brušenog dijamanta. Osim glasa, odličan glumački talenat je pokazao Austrijanac Mihael Nagl kao Papageno. Švajcarski tenor Mauro Peter kao Tamino je bio korektan, kao i bas Tarek Nazmi kao Sarastro.

Amerikanka Brenda Re je u dvema atraktivnim arijama sa koloraturama dočarala neurotičnu i srditu Kraljicu noći, ali nas nije i zadivila.

Ogroman aplauz publike zasluženo su dobili Roland Koh kao deda narator i trojica Bečkih dečaka, među kojima je i dvanaestogodišnji Beograđanin Teodor Gregor Ilić.

Njihovi anđeoski glasovi zvučali su sigurno, a uspešno su savladali i zahtevni mizanscen, budući da su bezmalo bili u svakoj sceni predstave koja je trajala tri sata.

Čarobna frula će tokom Salcburškog festivala, koji traje do kraja avgusta, imati ukupno osam izvođenja, a karte, čija je cena bila i do 450 evra, rasprodate su odavno.