Čitaj mi!

Dugalić o novoj funkciji na čelu UDUS-a: Hajde da u bučna vremena budemo – služitelji

Skupština Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) donela je nedavno odluku da na čelu Udruženja u naredne tri godine bude glumac Nebojša Dugalić. Prethodno je tu je funkciju u dva mandata obavljao Vojislav Brajović.

Udruženje dramskih umetnika Srbije, reprezentativno udruženje u kulturi, okuplja više od hiljadu članova.

Konstrakta je dosta toga u metaforama rekla o tome kako država gleda na umetnike u Srbiji. Imate li predstavu o tome koliko Vaših kolega nema knjižicu?

– Ti problemi postoje zaista i ja, dok se nisam prihvatio ove obaveze, nisam imao jasan uvid u to. Sporadično čujem da neko ima problem takve vrste, međutim, Udruženje dramskih umetnika Srbije bi trebalo da se bavi tom vrstom aktivnosti vezane za doprinose oko medicinskog, invalidskog zdravstvenog osiguranja, tako da samostalni umetnici, dakle oni koji ne ostvaruju redovne prihode u vidu plata, nego po projektima i ugovorima, Udruženje se trudi da na nivou grada, na nivou samog Udruženja, da reši taj problem plaćanja. Taj problem postoji jer postoje kašnjenja tih uplata. Udruženje će se truditi zaista, da članovi imaju to civilizacijsko pravo 21. veka da se ima knjižica barem, ako ništa drugo.

Naredne tri godine bićete na čelu Udruženja, šta mislite da će biti najveći problem sa kojim ćete se suočiti?

– Ja mnoge probleme još nisam uspeo ni da sagledam, pošto je izbor bio pre neki dan. Tek sad polako ulazim u problematiku i ima zaista mnogo toga, Zakon o pozorištu, statusna pitanja, problemi sa prostorom, postoje problemi sa finansiranjem, problemi sa imovinom. Nekad je Udruženje imalo tri zgrade u Beogradu i od toga ostvarivalo neki prihod za funkcionisanje, za ulaganje u neke projekte, međutim to je posle Drugog svetskog rata oduzeto i još nije rešeno to pitanje restitucije. Pre svega mislim da je tu najvažnija briga za ljude, za ljude koji po prirodi svog posla nemaju stabilna i sigurna primanja nego zavise od toga kada će ih neko pozvati za ovaj ili onaj projekat ili angažman, i tu je mnogo neizvesnosti.

Neke Vaše kolege su angažovane politički i društveno. Šta mislite o toj vrsti uticaja koji mogu da imaju na društveni i politički život, i kako koriste taj svoj uticaj?

– Legitimno je i normalno da se čovek angažuje i kao političko biće, ako za to oseća potrebu, nadahnuće, dar, ali mislim da nikada nije nevažno da sebe prvo pitamo iz kakve motivacije se time bavimo, i da li zaista želimo da budemo služitelji ili oni koji žele nešto da prigrabe za sebe. Ja mislim da ako sebe, pre svega angažujemo kao služitelje, da će onda svima biti lakše i bolje, svi će biti rasterećeni. Dakle, ja se onda ne angažujem zato što te mrzim i mislim da si onakav, ovakav a ja sam dobar i bolji. Nego, hajde, ako nešto nije dobro, hajde da probamo da bude dobro, nije važno da li sam ja ovakav ili onakav. Mislim da je važna ta pretpostavka, pogotovo u ova bučna vremena kada niko nikog ne sluša. Osnovna nadahnuća su motivisana time da se dokaže da je neko zao, zlikovac, pokvaren, ovakav… Naravno, ima raznih ljudi, ali nećemo ništa dobro rešiti, samo ćemo se izmoriti u međusobnoj mržnji i blaćenju, a nećemo učiniti nešto dobro za sve nas zajedno.

Kolika je realna snaga ovog udruženja? Koliko toga ćete zaista moći da učinite?

– Ja se sećam jedne duhovite misli. Kaže – kad hoćeš Boga da nasmeješ, samo mu reci svoje planove. Zaista je teško danas planirati. Naravno, moramo i da planiramo, da gledamo u neku budućnost, i iščekujemo neka dešavanja, i da s obzirom na to imamo nekakav plan ili barem neke opcije. Tako da, trudiću se da zaista, mislim da je to nekako najprirodnije da, s obzirom na okvir planova i ciljeva Udruženja, i svega onoga što bi Udruženje moglo da učini, da treba ići korak po korak, i probati da se uradi najviše… Realni optimizam.

Neke Vaše kolege su otišle u Holivud. Drugi su otišli u Rusiju da snimaju filmove. Jedno vreme se spekulisalo da ćete i Vi da odete u Kanadu. Zbog čega ste zapravo ostali u Srbiji?

– Ja nikada nisam imao želju ni potrebu da odlazim odavde, naprotiv! Ako je neko ukorenjen čovek, onda sam to ja. Ali razumem kada je neko drugačiji, i mislim da čovek onde gde jeste treba da dâ najbolje od sebe i posluži najbolje što može, a ostalo – nije u njegovoj moći.