Лепа на око, још лепша када се проба. А за потпуни доживљај у Музеју чоколаде и то је могуће. У причу о њеном настанку сажету у четири просторије, креће се са чашом топле чоколаде.

„Прва просторија је заправо везана за јужноамеричку или средњоамеричку прашуму - Маје, Инке и Астеци – прва древна племена која су имала прилику да у нешто горчој варијанти осете примарну чоколаду или какао“, објашњава Петар Протић из Музеја чоколаде.

Ипак, посетиоци имају прилику да пробају нешто слађу чоколаду и добију чоколадно пророчанство од мајанског божанства које је са столицом астечког краља стигло баш из Јужне Америке.

„Друга просторија тиче се самог доласка чоколаде на тло Европе бродовима Кристофора Колумба. Прво је шпански двор имао ексклузивну прилику да проба тај нови укус зрна из Новог света који им се веома допао“, наставља Протић.

А прилику да чују причу о развоју ове посластице у Шпанији имају посетиоци готово свих музеја чоколаде у свету. Београдски, међутим, нуди и једну мало другачију.

Пред сам крај путовања кроз историју чоколаде посетиоце очекује прича о Олги, првој чоколади која је произведена у Краљевини Југославији. Од ње није остао ни омот, а од фабрике „Шонда“ јесте слика и сећање да се налазила на Дорћолу недалеко од места где је данас Музеј чоколаде.

У њему су изложени омоти некада надалеко познатих југословенских чоколада пристигли из приватних колекција али и уникатни чоколадни експонати домаће радиности.

„Особа која је специјално дизајнирала и направила ове експонате, јер су они заправо направљени од чоколаде, мало је подигла при тој рецептури темепратуру да управо може да буде за овакве поставке, значи нека дневна температура можда мало више од тога да би чоколада могла да потраје мало више од месец дана без икаквих проблема и да буде јестива“, наглашава Петар Протић.

Прилику да поједу све експонате имаће најмлађи када за месец дана у Музује буде организована интерактивна радионица за децу. Тада ће и чоколадна поставка бити замењена новом.