Читај ми!

Да ли нас месо чини болеснима

Иако је све више вегетаријанаца и вегана, глобална потрошња меса је у порасту. То није само еколошка, већ и здравствена катастрофа. Постоји ли уопште добар разлог да се и даље једе месо?

Сваке године широм света од кардиоваскуларних болести умре 17 милиона људи: повишен крвни притисак, срчана аритмија, атеросклероза или срчани удар. Развијене нације посебно се боре са све већим бројем људи који пате од тих болести повезаних с исхраном. Ту су и гојазност, шећерна болест, као и неке врсте канцера. А кривци су: превише шећера, алкохол и дуван. И превише меса.

„Пандемија је погодила друштва с поремећајима у исхрани", каже фармаколог и нутрициониста Мартин Змолих са Института за нутриционистичку медицину при Универзитету у Либеку.

Према студији „Атлас меса" коју су објавили Фондација Хајнрих Бел и БУНД 2021, глобална потрошња меса се у последњих 20 година удвостручила. У 2018. поједено је 360 милиона тона. То не само да има разорне ефекте на емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште, на биодиверзитет и потрошњу воде, већ се од тога људи у правом смислу речи разболевају.

Kоје болести узрокује конзумација меса

Валтер Вилет се већ 40 година бави истраживањем односа исхране, болести и здравља. Он је професор епидемиологије и нутриционизма у Школи јавног здравља у Бостону при универзитету Харвард. На питање о главним здравственим проблемима узрокованим конзумацијом меса, он наводи кардиоваскуларне болести и дијабетес типа 2. Посебно велику штету, каже, наноси црвено месо, односно оно које долази од говеда, свиња, јагњади или коза.

„Црвено месо је богато засићеним мастима које подижу ЛДЛ-холестерол у крви и дефинитивно је узрок срчаних удара", каже Вилет. Истовремено, црвено месо готово да не садржи вишеструко незасићене масне киселине које смањују ниво масти у крви, а тиме и ризик од срчаних болести.

Црвено месо повећава ризик који је већ добро познат кардиолозима: триметиламин оксид или скраћено ТМАО. То доводи до абнормалног накупљања холестерола и других масти у артеријама, што се назива атеросклероза. Према америчкој студији из 2019, први знаци атеросклерозе постају видљиви након краткотрајне екстремне конзумације црвеног меса. „Екстремно" у овом случају значи две порције меса дневно – што многима у Европи веома лако полази од руке.

Истраживачи такође сумњају да конзумација црвеног меса нарушава функцију бубрега. Они су уочили да су бубрези били мање ефикасни у уклањању ТМАО након месног оброка.

Месо повећава ризик од дијабетеса типа 2

Валтер Вилет био је ангажован у неким студијама које су истраживале везу између конзумирања меса и дијабетес мелитуса, познатог и као дијабетес типа 2. Према тим истраживањима, црвено месо посебно подстиче развој дијабетеса. Вилет и његове колеге такође су открили везу између меса на жару или печеног меса и повећаног ризика од дијабетеса. Резултат се односи не само на говеђи одрезак, већ и на пилећи батак.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), од шећерне болести болује око 60 милиона људи у Европи – с тенденцијом раста. Дијабетес се „у великој мери може избећи здравом исхраном и довољном физичком активношћу", наводи СЗО на својој интернет страници.

Али месо је само један фактор. „Изостављање меса из исхране, а да се и даље конзумирају напици заслађени шећером, нема ниједну здравствену корист", каже Вилет. „Свако ко једе само помфрит и пије кока-колу може да у исто време буде и вегетаријанац и дијабетичар."

Да ли је месо канцерогено

Различите студије доказале су повезаност ризика од развоја одређених врста канцера и конзумације меса. И ту је посебно проблематично црвено и прерађено месо, укључујући и кобасице, шунке и саламе.

Међутим, 2019. године на насловним странама осванула је публикација тима научника из такозваног конзорцијума НутриРЕЦС, у којој се препоручује одраслима да и даље конзумирају црвено и прерађено месо као и до тада. Публикација је изазвала критике стручњака, јер су, како пишу и сами аутори, препоруке засноване на изузетно слабим доказима.

Заправо, три од пет метаанализа које су аутори конзорцијума користили као основу за своју препоруку, утврдиле су да црвено и прерађено месо доводе до веће смртности од канцера.

Друга метаанализа из 2021. такође је дошла до закључка да честа конзумација меса значајно повећава ризик од рака дојке и дебелог црева, на пример. Друге канцерогене материје такође настају приликом печења или роштиљања.

Можемо ли се одрећи меса

Многи људи још верују да је месо једноставно део здраве исхране. То јесте истина у регионима у којима је тешко узгајати поврће и махунасто поврће, и где се људи ослањају на храњиве материје које им даје месо њихових животиња.

„Наравно, месо има и вредне састојке", слаже се Валтер Вилет. Пилеће месо је мање штетно од црвеног, а риба такође може да допринесе здравој исхрани. Нико не мора у потпуности да се одрекне меса и животињских производа да би остао здрав.

„Најбоља ствар је, међутим, претежно биљна исхрана", каже нутрициониста. Орашасти плодови, махунарке и производи од соје су добри извори протеина. Поврће је такође богато влакнима, што је важно за здравље црева.

Дакле, који добар разлог постоји да се једе месо? „У индустријализованим земљама не постоји ниједан разлог", каже нутрициониста Мартин Змолих.

Недавно објављена студија Универзитета у Бону долази до закључка да се потрошња меса само у Европи мора смањити за најмање 75 одсто ако се желе постићи климатски циљеви.

Иако расте број вегетаријанаца и вегана, расте и глобална конзумација меса. Животињама је потребна храна, вода и земља. Глобалне емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште из производње меса и животињских производа двоструко су веће од оних из производње биљне хране, показала је једна студија из 2021. Готово 60 одсто емисија гасова штетних по климу у прехрамбеном сектору може се приписати производњи животињских производа.

Валтер Вилет зато сматра да се морају узети у обзир еколошке последице конзумирања меса. Јер, каже, „нема здравих људи без здраве планете".