Пазите да не прегорите на послу, последице могу бити озбиљне

Студија која су се бавила темом изгарања на послу показала је да је сваки други Европљанин доживео хроничну исцрпљеност на послу, као и да више од две трећине грађана Србије пати од хроничне исцрпљености на послу или да је било на ивици исцрпљености.

Синдром сагоревања на послу је неадекватна адаптација целог организма, а не само психе на континуиран стрес на радном месту, објашњава гост Дневника, психотерапеут Марко Браковић.

Несаница, исцрпљеност тела, кардиоваскуларни проблеми, агресивност, раздражљивост, немотивисаност, губитак циљева, жеља да се не оде на посао, чак и благи напади панике када се крене на посао јер се ишчекује огроман стрес – све су то чиниоци комплетне реакције организма и психе на стресоре који су тако велики да организам не може да их превазиђе.

„Дакле, не помажу краткорочни одмори, паузе и тако даље. То је у суштини 'брнаут стресни синдром' и данас се он сматра болешћу, а не само скупом болести“, наглашава психотерапеут.

Светска здравствена организација „брнаут“ је уврстила у Међународну класификацију болести. Али њена потврда је компликована, а симптоми су карактеристични и за неке друге болести, тако да се поставља питање колико лекари уопште постављају такву дијагнозу. Такође, послодавци често брнаут пребацују на индивидуални план, јер исти притисак код неког доводи до њега, код неког не.

„Послодавцима одговара да људи што више раде, да што више искоришћава ресурсе запослених, а да што мање даје за боловања. Зато нерадо, не сви, наравно, покушавају да то избегну. Међутим, и незадовољан радник није добар радник. Уморан радник није добар радник. Радник који не жели да дође на посао није добар радник. Показало се да ова четвородневна радна недеља даје одличне резултате, што је можда излаз из ове ситуације“, сматра Марко Браковић.

Једна од главних терапијска тема је да ли они који пате од синдрома изгарања на послу треба да промене посао. Погрешан избор позива апсолутно може бити разлог за овакво стање, јер кад радимо оно што не волимо у тешким условима теже подносимо, него када радимо оно што волимо, макар и у тешким условима, додаје психотерапеут.

Током пандемије примећено је  да има људи којима није одговарао рад од куће и једва су чекали да се врате у канцеларију. Велики део је наставио да ради од куће зато што су послодавци схватили да им је јефтиније да не изнајмљују канцеларије.

„Све наравно зависи колико је човек рођен за одређени посао и мотиви због којих је изабрао тај посао. Новац није довољан мотив. С ким радимо и шта радимо је важан критеријум приликом избора посла. Ако су од ова три, два позитивна, значи да смо добро изабрали“, наглашава гост Дневника, Марко Браковић, психотерапеут и писац.