Читај ми!

Наша гардероба је један од највећих загађивача планете

Један од највећих загађивача планете је гардероба. Све је јефтинија, па је често купујемо и када нам није неопходна, а стару и недовољно ношену, бацамо. Проблем је што се углавном прави од јефтиних материјала, који се тешко рециклирају, а много загађују. Није ово само проблем Србије у којој не постоји закон који би натерао и нас и произвођаче да се одговорније понашамо.

Сигурно једном годишње распремате своје ормане и из њега извадите гомилу старе одеће. Шта радите са њом?

Око 16 одсто људи у Србији одећу поклања у добротворне сврхе, исто толико је чува у ормарима, а сваки други је даје рођацима, пријатељима, познаницима. Да ли сте знали да чак 85 одсто укупне одеће заврши управо на депонији.

Ту се распада и испушта метан и угљен-диоксид, па је честа слика и пожар.

Текстил има највише потенцијала за поновну употребу. Међутим, У Републици Србији не постоји организовано одлагање и рециклажа текстилног отпада. Не постоје закони који би уредили ову област. Гардероба је јефтина, али лошег квалитета и углавном се увози. Нико нема обавезу, а ни интерес да се бави рециклажом.

„Пре свега, потребна је адекватна законска регулаторна основа на основу које ће се радити. Затим да привреда препозна своје интересе, који ће бити између осталог и наметнути кроз законодаство, али и као логична последица њиховог пословања, стављања текстила на тржиште, па и рециклаже тог текстила“, наглашава Владан Шћекић, из Удружења за унапређење животне средине.

Осамдесет хиљада тона гардеробе годишње 

Према подацима Центра за унапређење животне средине, један становник Србије просечно купи 12 килограма одеће, а то је око 80 хиљада тона годишње. Највише чарапа, хулахопки, доњег веша и мајица. Била би то кула величине Авалског торња. Колико тона заврши на депонији нико не зна.

У Србији постоји шест фирми које се баве рециклажом текстила, од којих само једна прихвата робу од грађана и то искључиво памучну. Зато што од памука може поново да произведе текстил. Овде се једном месечно од пет до 10 тона одеће разврстава и рециклира. Од старог веша постају индрустријске крпе, термоизолациона вуна и филц за намештај.

„Ми успевамо да рециклирамо неки 40 до 50 одсто текстила. Ради се о памучном текстилу. Од следећег месеца отварамо још један погон који ће рециклирати оно што се налази на депонијама“, наводи Предраг Ратић, директор фирме за рециклажу текстила у Сремској Митровици.

У Шапцу, Сремској Митровици и Инђији постављени су контејнери за прикупљање текстила. Било их је на 30 локација у Београду, али су склоњени јер су их грађани уништавали. Ни тржни центри нису вољни да жртвују једно паркинг место за један контејнер.

Многе модне куће маме купце тако што им дају попуст за нову, ако донесу стару робу. Али то је често тзв. "Greenwashing", односно, лажна зелена кампања. Јер иза лепих рафова стоје тоне старе гардеробе за коју многи сумјањају да на крају заврши на депонијама.

број коментара 0 Пошаљи коментар