Читај ми!

Зашто годишње две трећине хране заврши као отпад

На депонијама, 60 одсто отпада чини храна. Колико хране бацамо, како да рационалније купујемо неопходне намирнице, колико тај отпад утиче на животну средину, говори Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој.

Водич за правилно управљање отпадом од хране припремљен је у оквиру пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији“, који финансира Немачко савезно министарство за економску сарадњу и развој чији су носиоци Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ, Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и компанија „Еко-трон“.

„Радили смо на томе да се успоставе и побољшају услови да имамо одржив систем за управљање отпадом од хране. Дакле, да се хармонизују наши прописи са европским, да се јача свест грађана и привреде, зашто је важно да овим отпадом правилно управљамо. И наравно, да обучимо и инспекторе, и угоститеље, и оне који производе храну, шта да раде са отпадом од хране и да пробамо да пилотирамо тај пројекат и видимо како то функционише у пракси“, објашњава Иван Радак.

Према добијеним подацима, производимо око три милиона тона комуналног отпада, од чега је биоразградиво 40 до 60 посто. Процена је такође да годишње бацамо 250.000 тона јестиве хране коју бисмо могли да употребимо било за исхрану људи или животиња, што је трошак од око 240 милиона евра, наводи гост Јутарњег програма.

„Највећи генератори тог отпада су они који производе храну и домаћинства, у готово истом проценту. Затим угоститељи учествују са неких 14 посто, а нешто мање трговински центри. Проблем је и на глобалном нивоу. Уједињене нације процењују да се трећина хране губи као отпад и циљ је да се до 2030. у свету та количина преполови“, наглашава Радак.

Три проблема приликом управљања отпадом од хране

Бачена храна се често користи као помије за исхрану животиња, али она може бити контаминирана ако с њом није правилно управљано, тако да кроз исхрану животиња доспева у њихово месо које кроз ланац исхране доспева до људи.

Други проблем су уља која ми у домаћинству бацамо у канализацију, одакле стижу до вода, пошто, нажалост, систем пречишћавања вода не постоји па је загађујемо.

На крају, поједине категорије становништва користе храну коју проналазе у контејнерима, што може да изазове озбиљне болести.

„Осим што бисмо са вишковима хране могли да помогнемо угроженим категоријама, губимо вредан ресурс јер од отпада од хране може да се производи компост, може да се производи енергија, а можемо да је убацимо у такозвану циркуларну економију, да је поново употребљавамо“, наглашава Иван Радак.

У закону, отпад од хране се води као неопасан отпад, међутим, отпад од хране испушта угљен-диоксид и метан, што су гасови који производе ефекат стаклене баште. Поред тога, тај метан на депонијама проузрокује пожаре.

Европска унија је пре свега боље законски уредила ову област. Подстиче се донирање хране и поновна употреба.

Како да бацамо што мање хране

У систем пре свега треба да буду укључени они који производе и послужују најмање 50 оброка дневно, да они имају обавезу да отпад од хране предају оператеру који ће с њим правилно поступати.

„Што се тиче домаћинстава, постоји читав низ препорука. Да планирамо оброке недељу дана унапред и докупљујемо само оно што нам недостаје. Да купујемо на меру, а не упаковане производе. Да бирамо намирнице са што дужим роком трајања. Да проверимо да ли фрижидер хлади између један и пет степени. Да у фрижидеру напред држимо производе који су ближи истеку рока трајања. Да чувамо храну према упутству. Као и да искористимо оно што нам остане за неки следећи оброк“, препоручује гост Јутарњег програма.

Храна завршава на депонијама зато што немамо адекватну инфраструктуру за њено прикупљање.

„Током рада на пројекту смо чули да са сплавова вишкове хране бацају у реку, да ресторани отпад бацају у контејнер, има месара које кости бацају у контејнер. То не би требало тако да се ради, али тако сва та храна завршава на депонијама“, напомиње Радак.

Водич за правилно управљање отпадом од хране је намењен пре свега угоститељима и у њему је наведено седам корака које би они требало да предузму како би правилно управљали отпадом.

„Установљено је да угоститељи годишње набаве 120.000 тона намирница, а да им од тога 40.000 заврши као отпад, 25.000 као остаци приликом припремања хране, а 15.000 им остане на тањирима гостију“, наводи гост Јутарњег програма.

Ову област додирују три закона и три различите инспекције – санитарна, пољопривредна и ветеринарска, а они би пре свега требало да саветују угоститеље како да управљају отпадом, закључује Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој.