Читај ми!

НАСА најављује две мисије на Венеру, први пут после 30 година

Америчка свемирска агенција НАСА најавила је две нове мисије на Венеру, под називом „Да Винчи+“ и „Веритас“, што ће бити прва посета нашој сестринској планети после 30 година.

У оквиру најављене Насине мисије „Да Винчи+“ анализираће се Венерина атмосфера, а „Веритас“ ће мапирати њену површину. За обе мисије биће издвојено 500 милиона долара и биће покренуте између 2028. и 2030. године, објавила је Наса.

„Циљ мисије је да се установи зашто Венера данас изгледа попут пакла, иако је некада била много сличнија Земљи и можда је била прва насељива планета у Сунчевом систему, са океанима и климом сличној земљиној“, стоји у саопштењу.

Свемирски орбитер „Да Винчи+“, који ће се састојати од свемирске летелице и сонде, мериће састав густе и вреле Венерине атмосфере, што би научницима требало да помогне да установе како је настала.

„Веритас“ ће орбитирајући око Венере помоћу радара измерити надморске висине на готово целој планети како би креирао 3Д реконструкцију њене топографије и потврдио да ли су процеси попут померања тектонских плоча и вулканских ерупција још увек активне на Венери.

Поред тога, „Веритас“ ће мапирати и емисију инфрацрвених зрака са површине Венере да би утврдио тип стена, који је углавном непознат, и утврдио да ли активни вулкани испуштају водену пару у атмосферу.

Сузан Смрекар из Насине Лабораторије за млазни погон (Jet Propulsion Laboratory) у јужној Калифорнији, биће руководилац истраживања и њена лабораторија ће управљати пројектом. Немачки ваздухопловни центар обезбедиће инфрацрвени мапер у сарадњи са Италијанском свемирском агенцијом и француским Националним центром за свемирске студије.

Венера једина носи име женског митолошког божанства

Земљина најближа планетарна рођака, Венера, друга планета од Сунца, слична је Земљи по структури, али је нешто мања и много топлија. Изнад негостољубиве површине простире се густа и токсична атмосфера састављена највећим делом од угљен-диоксида и облака сумпорне киселине.

Венера је друго по сјају небеско тело на ноћном небу гледано са Земље, одмах после Месеца, и најуочљивија је у сумрак и у рану зору, те се у народу назива и Звездом Даницом и Звездом Вечерњачом.

Због веома густе атмосфере на планети је екстремно јак ефекат стаклене баште и површинске температуре износе 880 степени Целзијусових, тако да је Венера најтоплија планета Сунчевог система.

Научници верују да је на Венери некада било воде и да је била погодна за живот пре него што су непознате силе покренуле овако екстремне промене које су проузроковале испаравање океана.

Посљедња америчка мисија на Венеру, летелица „Магелан“, стигла је до планете 1990. године. После четири године кружења и снимања, летелица је спуштена на површину како би прикупила податке из атмосфере, а затим се истопила.

Иста судбина чека и сонду „Да Винчи +“ која ће бити спуштена на површину. Током слетања требало би да прикупи и пошаље узорке о саставу Венерине атмосфере и висин притиска, као и да направи фотографије високе резолуције. Уколико успе и да преживи слетање, очекује се да ће „прокључати“ за двадесетак минута.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 12. јун 2021, 14:06) - anonymous [нерегистровани]

Tablete

Nema kraja ludosti one sile na severnoj americi . To bi trabalo nekako da ih neko smiri Tabletama .
Upropastili su ovu planetu i sada bi da dalje čačkaju po svemiru .

(субота, 12. јун 2021, 07:16) - anonymous [нерегистровани]

непознате силе покренуле овако екстремне промене

rade i ovde sada na zemlji, sve je toplije i toplije

(субота, 05. јун 2021, 21:57) - anonymous [нерегистровани]

ja kako vidim

to je neko slikao pogacu pecenu .