Научници су хтели да процене да ли конгитивна диспозиција – разлика у начину примања и обрађивања информација – утиче на идеолошке погледе на свет и политичке, националистичке и догматске ставове.

Студија, заснована на претходним истраживањима, укључивала је више од 330 учесника из САД доби од 22 до 63 године, са којима је урађен велики број тестова – 37 неуросоциолошких задатака и 22 теста личности.

Задаци су припремљени тако да буду неутрални, ни емотивни ни политички. Укључивали су, примера ради, визуелно памћење облика. Помоћу различитих модела, стручњаци су из велике количине података извукли информације о перцепцији и способности учења учесника, као и њиховој способности за сложене и стратешке менталне процесе.

Закључили су да одређени идеолошки ставови одговарају одређеним врстама конгитивног одлучивања, наводи се у студији објављеној у Philosophical Transactions of the Royal Society B.

Кључни налаз јесте да људи са екстремним ставовима најчешће схватају свет црно-бело и муче се са сложеним задацима који захтевају прецизне менталне кораке, каже др Леор Змигрод, главни истаживач са Одељења за психологију Универзитета Кембриџ.

„Појединци који се муче да разумеју и планирају сложене мисаоне низове више привлаче екстремне или ауторитарне идеологије које поједностављују свет око њих“, истакла је она.

Још једна особина таквих особа јесте импулсивност и лошија контрола властитих емоција.

Учесници склони догматском начину размишљања такође су били „отпорни“, односно теже су прихватали кредибилне аргументе и доказе, јер им је било теже да их разумеју и прихвате.

„На пример, упитани да одреде да ли се тачке (као део неуросоциолошког теста) померају улево или удесно – било им је потребно више времена да гледају, перцепирају, обраде информације и дођу до закључка“, објашњава Змигродова.