Читај ми!

Јован Илкић – архитекта који је обликовао изглед европског Београда

Када пролазимо потезом од Славије до Калемегдана, да ли размишљамо ко су били људи који су радили на улепшавању Београда и давали му прве обрисе европског града? Архитекта Јован Илкић, крајем 19. почетком 20. века, Београду и Србији, оставио је архитектонске драгуље, дела непроцењиве материјалне и уметничке вредности.

Јован Илкић био је, пре свега, одличан познавалац историјских стилова. Највише је стварао у духу академизма, популарном крајем 19. почетком 20. века, али је одлично баратао и необароком, неокласицизмом, романтизмом, неовизантијским, националним стилом и сецесијом, која је почетком 20. века у Европи и у Београду била све популарнија, наводи Бојана Ибрајтер Газибара из Завода зазаштиту споменика културе Града Београда.

Архитекта Јован Иликић за собом је оставио много изведених дела, пре свега, у Београду и заиста се може рећи да је у великој мери обликовао изглед европског Београда на међи између 19. и 20. века.

„За јавне објекте које је пројектовао архитекта Јован Илкић можемо са сигурношћу рећи да су то објекти који се налазе у свим итинерерима туристичких водича или стручним вођењима кроз архитектуру Београда, јер је реч о веома важним арихтектонским остварењима којима се апсолутно поносимо“, наглашава Бојана Ибрајтер Газибара.

Почев од Дома Друштва „Светог Саве“ у улици Цара Душана, коју је извео у духу академизма, са елементима националног стила који се препознају у бифорама, преко данашњег СКЦ-а, односно Дома официра који је радио у сарадњи са Милорадом Рувидићем, који одликује романтичарска архитектура, на коме се такође појавњују бифоре пореклом из неовизантије, што заправо представља Илкићево сећање на професора Теофила Ханзена, до хотела „Москва“, односно палате Осигуравајућег друштва „Росија“ из 1906. године.

„Занимљив је детаљ да Јован Илкић није победио на конкурсу за зграду Осигуравајућег друштва 'Росија', међутим наручиоцима се заиста допао његов пројекат, те Илкић путује у Петроград и тамо са Бергштресером ради на разради овог пројекта. Круну његове каријере представља пројекат Дома Народне скупштине чији завршетак, нажалост, није доживео. Ову импозантну зграду завршио је његов син Павле Илкић, а она заиста стоји у реду са зграда парламента Средње Европе“, истиче саговорница Лидије Јакшић у емисији Све боје живота.

Јован Илкић Београду је оставио и велики број стамбених објеката, чему је допринела његова популарност као дворског архитекте, инжењера у Министарству грађевина и ангожавање у приватном бироу. На позив знаменитих Београђана пројектовао је приватне куће.

„Приватне куће би грубо могле да се поделе у два сегмента. Првом сегменту припадају куће у трговачким зонама Београда, које су имале су двојаку намену – у приземљу су се налазили локали, а на спрату део за становање. Другом сегменту припадају куће грађене у резиденцијалним деловима Београда, намењене искључиво становању“, додаје Ибрајтер Газибара.

Првој групи припадају куће трговца Павловића и трговца Црвенчанина у улици Краља Петра. На кући трговца Црвенчанина први пут је употребљен међуспрат, што је била Илкићева иновација у том тренутку, 1889. године, док су на кући трговца Павловића примењени атланти који носе кровни венац, а таква је била кућа и на броју 21 у истој улици, која данас више не постоји.

Куће за становање, кућа Милана Пироћанца и кућа у Француској улици бр. 7, потом кућа коју је пројектовао за своју породицу у улици Милоша Поцерца, до куће Крсмановића на Теразијама, која је заиста изванредно остварење, значајно будући да је у њему основана и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1918. године.

„Интересантно је што су сви ови објекти различити. Не може се на први поглед препознати јасан, препознатљив печат Јована Илкића. Он је сваки пут био нов, иновативан, другачији. Две његове куће у улици Краља Петра стоје једна до друге и апсолутне су различите. По мом мишљењу то је доказ његовогог квалитета, маште и умећа да пројектује на различите начине, а једнако квалитетно“, истиче историчарка уметности.

У улици Милоша Поцерца бр. 32, налази се породична кућа архитекте Јована Илкића. Саграђена 1896. године, поседује важне културно-историјске вредности. Спада у ред репрезентативних градских вила намењених породичном становању, а с обзиром да ју је Илкић пројектовао за сопствени дом, одржава сећање на живот и рад овог великана.

„Кућа Јована Илкића коју је пројектовао за себе и своју породицу, у којој је био и његов атеље, занимљива је из неколико разлога. Урађена у духу академизма, она нигде није симетрична и мислим да је њен највећи квалитет то што је у пројектовању своје куће Илкић себи дао највећу слободу. Иначе је био склон бежању од начела строгог академизма, да мора постојати строга симетрија, налази он модусе да буде другачији, иновативан и интересантан“, додаје Бојана Ибрајтер Газибара.

Велики број остварења Јована Илкића утврђен је за културно добро и споменике културе у Београду – кућа самог архитекте Јована Илкића, куће трговаца Павловића и Црвенчанина у улици Краља Петра, Дом Народне скупштине, Официрски дом, кућа Милана Пироћанца, Дом Друштва „Светог Саве“. Крсмановићева кућа на Теразијама и хотел „Москва“ имају чак и статус културног добра од великог значаја за Републику Србију. Квалитет и значај ових објеката препознати су од службе заштите и она су трајно заштићена.

„Наш дуг и наш задатак према Јовану Илкићу је да о њему, пре свега, разговарамо, причамо о њему и његовом значају, да информишемо стручну и ширу јавност свих генереција. Истовремено наша је обавеза да сачувамо његова здања, да се о њима старамо, да их домаћински чувамо. Апелујем на кориснике и власнике културних добара о којима смо говорили да о њима воде рачуна, али исто тако апелујем и на све нас да не шарамо по њима, не ломимо прозоре и да се трудимо да остану и за будућа покољења“, закључује Бојана Ибрајтер Газибара из Завода зазаштиту споменика културе Града Београда.