Читај ми!

Богословија у Призрену обележава век и по постојања

Једна од најстаријих православних школа на Балкану, Богословија „Светих Кирила и Методија“ у Призрену, бележи 150 година од оснивања. Кроз време делила је судбину народа и од доласка Мисије Уједињених нација до 2011. била је измештена у Ниш. Данас обновљену Богословију која је у мартовским немирима била запаљена похађају ученици из Централне Србије, са простора Косова и Метохије и из Македоније.

У Душановом Призрену из обновљеног здања Симе Андрејевића Игуманова и других здања које су албански силници палили и рушили по доласку Међународних снага, поново се чује појање 45 богослова. Међу њима је и 10 првака. Ту су смештени са професорима и имају све услове за рад.

Филип Ђурић, ученик из Шапца каже да је Призрен стари царски град и да се зато одлучио да дође овде. Михајло Миловановић из Београда је по савету старијег брата одабрао Богословију у Призрену јер има најбоље услове за рад и учење.

Богословија у мултинационалном граду на ободу Метохије основана је 1871. године. Многе важне личности из црквеног живота завршиле су је или су биле њени професори. Међу њима су и Његова светост патријарх Павле и 45 наследник трона Саве Немањића, патријарх Иринеј.

За значајна достигнућа у раду тој духовној школи, Српска православна црква доделила је Орден Светог Саве првог реда. Богослове професори подучавају да поштују своју веру и људе друге вере и њихова верска осећања.

„Свакако да је важно да познају језике на којима су се стварала велика теолошка дела, а то су пре свега старогрчки и латински. Што се тиче знања енглеског, ја предајем овде латински и енглески, врло је важно да га познају, по мом мишљењу", напомиње протосинђел Андреј, професор латинског и енглеског језика.

Призрен је једини град у овом делу Балкана који има десет средњовековних светиња. Ти споменици српске културне и духовне прошлости одишу литургијским појањем богослова.

„Сваки човек који је дошао у Призрен заљубио се у овај град. Заволео је његову тврђаву, његов шадрван, његове светиње и остале историјске културне и духовне знаменитости. У том смислу осећамо се своји на своме и почаствовани смо тиме што данас живимо у Призрену“, наводи јеромонах Исидор, заменик ректора Богословије „Светих Кирила и Методија“.

Звона Светих Архангела и других призренских светиња сведочанство су живота Срба на овим просторима. Остаје нада да ће огласити и повратак потомака Срба, којих је до јуна 1999. године у Призрену било дванаест хиљада.