Бург театар сезону отворио премијером „Чаробног брега“

Интерпретације Мановог „Чаробног брега“ су бројне – роман о одрастању, о страху од живота, болести као метафори, планини као уточишту, о метафизици времена. Све мале људске добитке у тим областима на крају поништава рат као бесмислена смрт.

Роман од 1.000 страна је скраћен на 130 минута унутар којих четворо глумаца покрива ликове у санаторијуму за туберкулозу у швајцарском Давосу измедђу 1907 и 1914. Фелиx Камерер, главни глумац из кандидата за Оскара „На Западу ништа ново" игра Клавдију Шошу. Антиратна порука је доминантна.

„Желео сам да покажем подељеност између хуманистичког пацифизма који осећам у европској души и оних гласова који то стављају под знак питања. Напади су јаки на сцени и у животу, тако да се човек осећа позван да тај свој пацифизам брани. Али то је у реду, ништа се не подразумева. Неопходно је да се пробудимо и активно објаснимо шта је то што желимо да одбранимо - мир", рекао је Бастиан Крафт.

Сценографија је збир готичких вимперга који носе људске судбине пре него што их истресу у долину где почињу мобилизације.

„Скоро је застрашујуће колико се пасажа може пренети у сада. Колективна нервоза, узбуђеност, несвестица, све је присутно. Немогућност разумевања за супротне позиције, која код Сетембринија и Нафте кулминира у двобоју, влада и данас. Ми овде уједињујемо супротности - оне су људске, а не ђавоље. То је порука која снажно избија из комада - а све је Томас Ман", рекла је глумица Силвија Рохрер.

„Хтео сам брег који је велик и широк, јер то је планина, да обухвати причу интиме и клаустрофобије. Сценски то изгледа као да се гледа директно у главу где проговарају различити гласови, као кад се човек свадја са собом. Можда је подељеност личности општа црта данашњице, не као дијагноза, већ као опис живота", истакао је редитељ Бастијан Крафт.

Ова инсценација извире из чаролије снова Ханса Касторпа - чаролије која га као анестезија директно води у ровове Првог светског рата. А тамо нема терапије.