Читај ми!

Београд шездесетих година XX века у РТС Клубу

Музеј града Београда је још 2003. године реализовао пројекат Београд 60-их година 20. века као експеримент којим је требало проверити музеолошке потенцијале бављења сложеним и временски блиским периодом историје. Изложба је изазвала велико занимање јавности, а пратећа публикација је у пуном тиражу распродата још током трајања програма. Интерес читалаца, као и потреба да се исправе уочени пропусти, довели су до штампања другог допуњеног издања музејске публикације.

Ново издање монографије аутора Дарка Ћирића и Лидије Петровић Ћирић Музеј града Београда представља јавности у Клубу РТС, а пратећа поставка нас визуелно враћа у деценију која и сада буди сентимент, чак и код генерација које су рођене знатно после ње.

"На мини изложби у РТС Клубу покушали смо да дочарамо дух времена са неколико иконичних предмета из 60-тих година", нагласила је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Изабрана тема говори о деценији (1960-1969) у којој Београд и његови становници убрзано мењају спољашњи лик, као и однос према стварности који га окружује. Узори западне цивилизације опредељују пут којим се кренуло.

Политичке, а посебно привредне реформе стварају услове за формирање специфичних модела тржишног привређивања и профита као његовог основног мотивационог фактора. Последице су раст стандарда, инвестиционо улагање, нагла привредна експанзија и отварање према утицајима савременог света.

"Изградња урбанистичких целина Новог Београда, Бановог Брда, Браће Јерковић... и објеката по којима се данас препознаје лик Београда (Дом омладине, зграда Политике, Музеј савремене уметности, Телевизија Београд са торњем на Авали, хотели, пословни објекти, базени и спортски терени...), мењају лик града и дефинишу га као савремени концепт који је издржао пробу времена", рекао је на отварању изложбе Дарко Ћирић, један од аутора и музејски саветник.

Повећање животног стандарда праћено је другачијим интересовањима и потребама грађана које је требало задовољити. Од идеала набавке првих телевизора, аутомобила, беле технике и робе широке потрошње, преко одлазака на годишње одморе, првог масовног контакта са мирском обалом и отварањем граница за слободна туристичка путовања у иностранство, стигло се и до нових културних и интелектуалних вредности.

"Тих година јурили смо да стигнемо свет. У неким тренуцима смо чак били за корак испред, а да то нисмо ни знали. Јер, ми нисмо знали како се то ради, није имао ко да нам покаже. Ми смо на основу слика које смо виђали по часописима, домаћим или страним, реконструисали и гардеробу и понашање. Јурили смо за тиме шта се дешава, да бисмо били бољи. Ми музичари, имали смо проблем да снимимо ауторску песму. Од нас је тражено да свирамо светске хитове. Слушали смо музику са других поднебља, које није било у нашим продавницама плоча, ни на телевизији, ми смо били прозор у свет, свирали смо то што се свира напољу. Трудили смо се да будемо што актуелнији, слушаш песму у суботу увече, свираш је у недељу, а до следеће недеље добијеш бар још две песме. То је било једно херојско време које се више неће поновити, време ентузијазма, оптимизма и време кад нам је сваки дан било све боље", нагласио је Владимир Јанковић Џет.

Масовно потрошачко друштво захтевало је разноврсније информисање, што је директно утицало на, до тада стерилну и монотону медијску слику: штампу, радио и нови електронски медиј – телевизију. Модни трендови, биоскопске сцене, шлагери стране и домаће продукције, зачетак озбиљног естрадног живота, специфична омладинска поп и рок субкултура, постају свакодневни и важан део живота.

"Нама се десило да смо за неких 10 година добили телевизију, домаће серије, почели су да долазе познати џез музичари, оперски певачи, пијанисти, виолинисти, тако даље. Створени су фестивали од Бемуса преко Битефа до Феста. Снимљени су први домаћи филмови у боји 1957. Поп Ћира и поп Спира, најчувенији наш филм тог доба Љубав и мода. Многи људи тај период Београда и времена везују за моду, музику. Мени је јако било интересантно све оно друго што се дешавало: тада је товорен 'Дом омладине', 1963. године, створен је 'Дадов' и радили су сјајни домови омладине по општинама. Морао си да будеш на 'штафти' у Кнез Михаиловој улици, том чувеном корзоу, где се тачно знало на ком месту се ко скупља и није било мешања у првом тренутку. И још један детаљ, 1961. године, је социјалистчка Југославија добила први сатирчни кабаре 'Комарац', у културно- уметничком друштву 'Иво Лола Рибар', а главни глумац је био нико други, него Зоран Радмиловић. Ту има толико детаља да би човек могао о сваком да прави сада једну изложбу", истакао је Никола Нешковић.

Кључни моменат прерастања провинцијског менталитета за Београд је свест о томе да развијени свет стоји на дохват руке, да је пут ка њему знатно олакшан и да је тај свет спреман, не само да нас чека, већ да и сам учини корак ка нама. Непрекидне посете светских државника, а још више гостовања уметника попут Луја Армстронга, Шарла Азнавура, Еле Фицџералд, Жозефине Бекер или Орсона Велса и астронаута Апола 11 који су крочили на површину Месеца, остављали су утисак природне повезаности којој никаква идеологија више није могла да постави међе.

Са мером или не, уз цену која понекад и није морала да се плати, тај кључни искорак шездесетих година неопозиво уводи Београд у ред савремених светских престоница. Прича о овом времену, граду и људима који тако динамично и без дилема мењају свој лик тема је изложбе коју представљамо.

Изложба у РТС Клубу у згради Радио Београда биће отворена до 28. априла. Промоција књиге биће одржана током манифестације Дани Београда.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 06. апр 2021, 17:49) - anonymous [нерегистровани]

Krik istine....???

Vrisak iz magle i oblaka..
Razbija magle da svjetlost udje u prostor naseg doba..
1900 sezdeset prva...
Talasi sumnje na krilima pjesme izlaze iz centra svog...